Category: Antares Stolice Beograd

U poslednja tri meseca, Coronavirus se proširio na više od 100 zemalja i odneo nekoliko hiljada života (od 8. marta 2020.). Takođe je mnoge globalne industrije pretvorio u paralizu, od otkazanih letova i masovnih karantina do poremećaja u lancima snabdevanja i finansijskim tržištima. Odbacujući ozbiljne zdravstvene posledice izbijanja epidemije koronavirusa na neortodoksan način pojačalo je raspravu o budućnosti rada. Sa milionima ljudi širom sveta koji rade od kuće zbog epidemije, bilo da se radi o karantinu ili kao o predostrožnosti kompanije, postavljaju se pitanja širom sveta: vidimo li početak kraja tradicionalnim kancelarijama?

Budimo jasni. Koronavirus (COVID-19) neće direktno i nepovratno uništiti koncept rada u tradicionalnim kancelarijskim zgradama. Međutim, zaista je primorao veliki globalni eksperiment „rad od kuće“ koji, kada se preduzeća, gradovi i društva vrate u normalu, mogu izazvati razmišljanje o prednostima rada od kuće ili u najmanju ruku promenu u tradicionalnoj tipologiji kancelarija. Ovaj eksperiment je u obimu kao nijedan drugi. Od početka februara, milioni kineskih radnika rade kod kuće, dok su Amazon, Facebook, Google i Microsoft rekli radnicima iz Seattlea da rade od kuće početkom marta. Tokom februara, 77 javnih preduzeća na globalnoj berzi pominjalo je rad od kuće- više od pet u prethodnom mesecu, i znatno više od prethodnih 11 u 2018. godini.

Interesovanje za daljinski rad nije bez zasluga. Omogućava kompanijama da angažuju vrhunske talente sa nekoliko geografskih ograničenja, a pritom izbegavaju značajne režijske troškove povezane sa kancelarijskim zgradama i zalihama. Studija u Stanfordu na 250 ljudi u 2017. godini takođe je pokazala da je rad od kuće povećao produktivnost zaposlenih za 13,5%, smanjio dane bolovanja i poboljšalo zadovoljstvo poslom. Iz perspektive zaposlenih prednosti su očite: manje vremena i novca, bolji balans između posla i života i tiša, produktivnija atmosfera.

Ove promene u stavovima i navikama trebalo bi da budu od velikog interesa za arhitekte i dizajnere. Kao profesija, mi smo videli kako je izvodljivo da delimo znanje, informacije i modele na digitalni način sa kolegama širom zemlje i sveta. Ovi novi modeli rada će neminovno dovesti do evolucije u dizajnu kancelarijskih prostora ili, pak, alternativnih prostora za rad.

Dok će tradicionalna tipologija kancelarije bez sumnje ostati, na arhitekturu unutar sebe će biti pod jakim uticajem trendova, poput rada na daljinu. Po nekim procenama, 40% određenog prostora za kancelariju već je neupotrebljeno određenog dana. U budućnosti u kojoj bi mnogi zaposleni mogli da provode 50% svoje nedelje radeći na daljinu, dizajn enterijera kancelarija postaće sve fleksibilniji. Već smo primetili radikalne promene u tipologiji kancelarije. Kancelarije otvorenog plana prvi put su se pojavile 1940-ih.Nekada znak za tehnološki bum iz 1990-ih, otvoreni plan je sada veoma kontroverzan izbor dizajna, sa postavljenim pitanjima o njegovom uticaju na mentalno zdravlje, produktivnost. U međuvremenu, uspon velikana gig ekonomije u ranim do kasnim 2000-ima stvorio je novi radni prostor koji je otvoreno spojio posao i igru, gde su kancelarije postale simbol mladosti i spontanosti kompanije. Ako se trendovi nastave, naredna arhitektonska revolucija u dizajnu kancelarije možda će doneti masovno uklanjanje zaposlenih sa njihovog tradicionalnog radnog mesta, bilo kroz automatizaciju ili, kao što je ovde rečeno, rad na daljinu. Ovaj prelaz sa kolektivnog na daljinski rad, i arhitektonska razmatranja koja će značiti za životne i kancelarijske prostore, stare i nove, bila su evidentna mnogo pre nego što ga je trenutna Koronavirusna pandemija bacila u javnu svest. Uz to, ovaj globalni prisilni eksperiment u radu od kuće može ironično biti katalizator zdravijeg budućeg odnosa između nas i našeg radnog mesta.