Stolice nekad i sad

„Stolica je komad nameštaja koji služi za sedenje i sastoji se od dela na kom se sedi, nekada naslona i rukonaslona“-ovako bi većina opisala predmet koji je u upotrebi vekovima unazad i koji možda na prvu loptu ne deluje baš tako zanimljivo… Osim ako bismo se zapitali kako je napravljena, ko je osmislio i naravno-kakva joj  je istorija.

Jasno je to da stolice predstavljaju neizostavan deo  svakog enterijera i eksterijera.

Njena istorija potiče jos od doba neolita, kada se iz praktičnih razloga koristio nameštaj od kamena i drveta na koji se neretko dodavala koža ili krzno životinje.

Na osnovu iskopina i crteža iz Egipta i Mesopotamije od pre 3000 godina pre nove ere može zaključiti da je oblik stolice pretrpeo velike promene.

U Egiptu na osnovu nađenih ostataka, primećujemo da su Egipćani posvećivali dosta pažnje na uređenje svojijh domova. Noge prvih egipatskih stolica imale su oblike životinja, što im je bila i glavna karakteristika.  Oblik stolica je varirao od onih sa rukonaslonima i sa ili bez ledjnog naslona, pa do onih gde su im se dodavali jastuci radi udobnosti i sve su bile manjih veličina zbog nižeg rasta ljudi u tom periodu. Kasnije su pravili stolice sa  širi znatno širim sedalnim delom, i dodavali skoro svakoj stolici deo u vidu stočica za podizanje nogu. Poseban akcenat bio je na sedištu koje je bilo napravljeno od stabljika biljaka.

U Mesopotamiji su se  pretežno dekorisala sedišta za razliku od Persijanaca koji su celu stolicu ukrašavali različitim motivima.

U Kini je bio karakterističan jednostavniji i geometrijski oblik stolice jer se izrađivala od bambusa.

Sam pojam udobnosti potiče iz Grčke koja prilagođava dizajn stolice svojim potrebama.

Kada govorimo o Staroj Grčkoj, možemo zaključiti da su Grci svojim tvorevinama bili i ostali inspiracija mnogim kasnijim civilizacijama, pa i današnjim industrijskim dizajnerima. Grčki oblik stolica specifičan je po valovitim linijama – zakrivljenim leđnim naslonom na unutra, kao i zakrivljenim nogama. Ovakav valovita forma stolica se pojavljuje i u 18. 19. i 20. veku.

Dekoracija na stolicama u vidu ornamenata pojavljuje se u Starom Rimu. Već sada  ovako ukrašena stolica postaje jedan od simbola moći vladara. Poznata je  Savonarola- stolica koja je imala sedište postavljeno na okvir u obliku slova X.

 

Kretanjem kroz vekove, rimski i grčki stil u izradi nameštaja ponavlja Napoleon Bonaparta i karakteriše ga ojastučen sedalni deo i rukonasloni.

Sa napredovanjem industrije i  tehnologije su vremenom rasle i potrebe  čoveka, te je stolica zauzela važnu ulogu u enterijeru.  Velika pažnja je počela da se posvećuje ovom komadu nameštaja za pojedinačno sedenje, bez koga je danas teško zamisliti odvijanje različitih, pojedinačnih ili kolektivnih, javnih ili privatnih aktivnosti. Stolica je menjala svoje oblike dimenzije, materijale od kojih je pravljena, i sve se više prilagođavala savremenom dobu.

Tako je nastala i ergonomski oblikovana stolica, kao i  prva daktilografska stolica ciji je patent osmišljen krajem 19. veka. Cilj dizajnera stolica namenjenih za rad bila je udobnost i držanje tela u zdravom položaju pri dugom radnom danu. Tako radne stolice dobijaju sa vremenom sve više funkcija, dodaju im se točkici, različita podešavanja kao sto su podizanje i spuštanje rukonaslona, podešavanje visine stolice, visine glavonaslona, podešavanje dubine sedišta, sinhron mehanizam sa antišok funkcijom i tako dalje. U upotrebi su različiti materijali od kojih se stolice izrađuju-od plastike, aluminijuma i drveta za bazu stolica, preko različitih vrsta tekstilnih materijala i koža za sedalni i leđni deo. Interesantna je činjenica da su po udobnosti prve stolice čiji je naslon i sedalni deo napravljen od mreže.

Ono što je sigurno, to je da je funkcija stolica za upotrebu ostala ista nekada i danas, a pitanje dizajna i osećaja udobnosti će se sigurno i dalje kroz vreme menjati.